Dugi odmor znaka pasusa

1Pogledajte početak bilo kog pasusa u štampanoj knjizi i videćete mali prazan prostor: uvlačenje prvog reda. Izgleda kao ništa, i otprilike to i jeste. To je mesto na kom se nekad nalazio jedan znak.

2Taj znak je pilkrou, ¶, obrnuto i udvojeno slovo koje programi za obradu teksta i dalje prikazuju kada zatražite da otkriju skrivene znakove. Tokom dugog razdoblja istorije pisma nije uopšte bio skriven. Stajao je na početku nove misli, često ispisan crvenom bojom, i govorio čitaocu da je jedan argument završen, a drugi počeo.

Slovo koje je postalo znak

3Pilkrou je počeo kao slovo. Pisari koji su pisali na latinskom označavali su novi odeljak, capitulum, slovom C; tokom vekova C je dobilo uspravnu crtu, pa još jednu, a njegov zaobljeni deo se ispunio, sve dok nije prestalo da liči na slovo i postalo nešto poput male crne zastave.¹1Ime ima svoju dugu istoriju kroz francuski i engleski, a potiče od grčke reči paragraphos, oznake na margini. Do dolaska u engleski jezik, između ostalog, postalo je „pylcrafte“. Pravopis je tada bio mnogo manje stroga stvar. Često ga je dodavala druga osoba, nakon što bi tekst bio napisan, drugim mastilom: rubrikator, čiji je posao bio da unese crvenu boju.

4Tu je počeo problem s podelom posla. Pisari bi na početku svakog odeljka ostavljali prazno mesto da ga rubrikator popuni. Kada se pojavila štampa, štampari su zadržali taj običaj: štampali bi crni tekst, a ostavljali prostor da neko kasnije rukom doda crvene znakove. A te ruke sve češće nisu dolazile.²2Ekonomija je bila jednostavna. Crni tekst mogao se odštampati stotinama puta na sat; crvene oznake morale su se slikati jedna po jedna. Jedno je bilo jeftino, drugo nije, i jeftino je pobedilo. Knjige su izlazile s prazninama. Čitaoci su se navikli na njih. Na kraju je praznina postala znak.

Uvlačenje kao duh

5Ovo mi je jedna od najdirljivijih priča iz istorije stranice. Svaki uvučeni pasus koji ste ikada pročitali na svom početku nosi malo odsustvo, obris crvenog znaka koji niko nije naslikao. Već pet stotina godina čitamo duha pilkroua i zovemo ga belinom.

6Na ovim stranicama vraća se pomalo crvene boje. Svaki pasus eseja ima svoj broj na margini, odštampan drugom bojom, a prve reči svakog eseja štampane su crvenom, onako kako bi rubrikator označio početak teksta. To nije nostalgija. Broj je koristan: čitalac može da pokaže tačno mesto s kojim se ne slaže. Pretpostavljam da su crveni znakovi oduvek tome i služili.

Beleške

1. Ime ima svoju dugu istoriju kroz francuski i engleski, a potiče od grčke reči paragraphos, oznake na margini. Do dolaska u engleski jezik, između ostalog, postalo je „pylcrafte“. Pravopis je tada bio mnogo manje stroga stvar. ↩

2. Ekonomija je bila jednostavna. Crni tekst mogao se odštampati stotinama puta na sat; crvene oznake morale su se slikati jedna po jedna. Jedno je bilo jeftino, drugo nije, i jeftino je pobedilo. ↩